Zašto je teže naći posao posle 40-e godine?
Četiri profesionalne greške koje ubijaju karijeru. Kako ih izbeći da biste u bilo kom uzrastu bili u stanju da pobedite mlađe konkurente?
Ekonomska kriza, promene na tržištima, nove tehnologije koje zahtevaju nova znanja i otežavaju traženje posla. A najteže je ljudima srednjih godina. Prvo, ponekad ne mogu sebi da dozvole da ostanu bez stabilnog prihoda nekoliko meseci, jer treba finansijski da izdržavaju svoje porodice. Drugo, nije tajna da većina kompanija u našem regionu radije ne zapošljava ljude starije od 40 godina. Samo shvatanje da morate da se takmičite sa mladim, ambicioznim kandidatima koji su spremni da prihvate nepovoljnije uslove i niže plate može izazvati stres i osećaj unutrašnje nelagodnosti. Lično, ja sam siguran da i u odraslom dobu postoje dobre šanse na tržištu rada, ako se pridržavate određenih pravila i principa u svojoj karijeri, ne opuštate se i ne zaboravljate da već ostvareni status i nivo plata nisu garancija da će sutra sve biti po starom.
1. Opustili ste se u svojoj zoni udobnosti
Koji su glavni argumenti kompanija protiv starijih stručnjaka, kandidata koji konkurišu za posao ? Težak karakter, potpuni ili delimični nedostatak fizičke i psihičke energije, nedostatak ambicija, slaba motivacija, nefleksibilnost, nespremnost za razvoj, nedovoljna otvorenost za nove informacije, posebno tehničke ili tehnološke. Postoji rizik da se stariji kandidat ne uklopi u mlađi tim. Često su to sasvim objektivni nedostaci i rizici. A ono što najviše iznenađuje je da su ljudi koji su zbog njih odbijeni, pre pet do osam godina, prilično uspešno radili u izabranom pravcu, pa čak i rasli. Šta su propustili? Koje greške su ih izbacile na marginu karijere? U kom trenutku čovek prelazi tu nevidljivu granicu iza koje je teško naći posao? Onog trenutka kada se opusti u svojoj zoni udobnosti.
U intervjuima sa regruterima, stariji kandidati često kažu: „Imam iskustvo“, što implicira značajan broj godina posvećenih svom profesionalnom području. Ali, postoji malo “ali”. Broj godina nije merilo iskustva. I, što je najvažnije, ne smemo da zaboravimo da je iskustvo veoma fleksibilan koncept.
Daću vam primer. Jednom mi se za savet obratio prijatelj prilično uznemiren i pogođen činjenicom da je upravo otpušten posle 12 godina rada. Tokom sastanka najčešće su se čule reči: „Iskusan sam“, „Moje iskustvo“, „Moje godine“. Prijatelju sam postavio dva pitanja. Prvo pitanje: „Koliko vremena je potrebno, onome ko želi, da nauči da radi tvoj posao na normalnom, prihvatljivom nivou?“. Odgovor: godinu dana. Drugo pitanje: „Šta znači tvojih 12 godina iskustva? Da li bi, na primer, na kraju osme godine mogao da kažeš da su se tvoja teorijska znanja, veštine, tehnike rada poboljšali u poslednjih 12 meseci? Da li si se profesionalno razvijao tokom 12 godina? Ili si radio istu stvar iz dana u dan? Odgovor: „Naravno, svaki dan sam radio ono što se od mene tražilo”. „Sve je jasno“, odgovorio sam. „U stvari, nemaš dvanaest godina iskustva. Imaš samo jednogodišnje iskustvo, koje si ponovio 11 puta.
Nakon što su našli posao i doveli obavljanje svakodnevnih obaveza na pravi put, neki ljudi se podsvesno opuštaju. Od tog trenutka, kada u zoni komfora želja da se osećate sigurno postane najjača, počinju problemi. Često srećem mlade ljude koji se raduju što posao završavaju u pet-šest uveče, što preko dana uvek imaju par sati slobodnog vremena da “vise” na društvenim mrežama. Oni to zovu “dobar posao”. Ali, u stvarnosti, to je ono što ih dovodi u opasnost.
Šta da radim?
Shvatite da će 5-10 godina u zoni udobnosti teško pogoditi vašu buduću karijeru. Uklonite svaki nerad u svom umu tokom radnog vremena. Upravo ta žudnja za neradom, posle godina boravka u udobnoj „pećini”, dovodi do toga da se njeni svodovi ruše.
2. Prestali ste da se razvijate
Svet poslovanja napreduje tako ogromnom brzinom da čak i nakon šest meseci neaktivnosti u profesionalnom razvoju, možete zaostati. Jedno osnovno obrazovanje stečeno pre 20 godina očigledno nije dovoljno da biste se održali u profesionalnoj formi.
Pri tome, profesionalni razvoj podrazumeva ne samo tehničko znanje, već i veliki broj tzv. mekih veština, koje ponekad utiču na karijeru više od specifičnih tehničkih veština. Na primer, veštine komunikacije, veštine prezentacije i samoizražavanja, sposobnost da se kontroliše sopstveni stres i poznavanje tehnika lične efikasnosti su moćni katalizatori karijere. Sve ovo se može naučiti. I neophodno je da to uradite.
Moj prijatelj se dugo žalio da nema vremena za čitanje. Da, razume koliko je važno stići nova znanja, ali posla je previše. I posle samo pola sata razgovora, ispostavlja se da svaki dan provede sat i po na putu, slušajući radio, a mogao je da sluša audio knjige. Uz to, ispostavlja se da će mu pravilno planiranje radnog dana i sastanaka osloboditi još dva sata dnevno. A onda će biti vremena, koje jako nedostaje da se posveti pažnja porodici i prijateljima.
Šta da radim?
Pre svega, planirajte svoj razvoj. Planove treba praviti za svaki mesec i godinu i periodično sumirati rezultate njihovog sprovođenja kako se ne biste zaglavili u zoni komfora. Redovna analiza vaših dostignuća će vam omogućiti da nivoom na kome se nalazi vaša karijera, prilagođavajući budće korake u zavisnosti od spoljnih uslova.
Čitajte specijalizovane časopise i članke. Ima ih dosta na internetu. Jednostavan primer: ako odvojite 20 minuta dnevno da pročitate samo dva članka, tokom godina ćete dodati 400-500 članaka u svoj inventar i zajedno sa njima – mnogo novih informacija, mišljenja, kritika, znanja, tehnika i alata. A ako slušate audio knjige na putu, biće vam obezbeđena najmanje jedna knjiga mesečno. Sada se setite koliko ste knjiga pročitali? A koliko ste vremena proveli na putu?
Neka vaš profesionalni razvoj bude prioritet svakog dana. Ako se ne možete prijaviti za treninge, seminare, majstorske kurseve, pogledajte sve ovo na internetu. Na kraju svake nedelje, zapitajte se: Šta sam uradio poslednjih dana za svoju budućnost? I posle nekog vremena, preći će vam u naviku da svaki dan ugrađujete cigle u zidove svoje0 budućnost. I zapamtite jednu važnu tačku: ono što je izgledalo nepokolebljivo istinito pre nekoliko godina možda danas nema nikakvu važnost.
3. Izgubili ste ravnotežu između posla i privatnog života
Još jedan argument protiv starijih kandidata je smanjenje aktivnosti u svim oblastima, kao i psihički i emocionalni umor. Šta ovo znači?
Sa godinama ima više stvari koje treba raditi i briga kako u profesionalnom tako i u privatnom životu: porodica, kuća, deca, posao. Osoba koja ne zna da upravlja svojim vremenom i ne poseduje tehnike lične efikasnosti, umor se akumulira svakog meseca. A to utiče na sve: lice, intonaciju, temperament i ponašanje kako u svakodnevnom životu tako i na intervjuu kada konkurišete za posao.
Godinama, ne obraćajući pažnju na kvalitet i ishranu, podstičući svoje loše navike, ne posvećujući vreme sportu, osoba potkopava svoje telo. Prvi znaci zdravstvenih problema počinju najčešće u srednjim godinama, odnosno u najpresudnijem trenutku kada je aktivnost izuzetno važna. A ako tome dodamo i mogući psihološki zamor, onda je malo verovatno da će takav kandidat svojim izgledom i psihološkim stavom poslodavcu dati garanciju aktivnosti, dinamike i efikasnosti . Naprotiv, zbog svega navedenog, takvi ljudi će najčešće težiti odmerenijem poslu, manje će obraćati pažnju na klijente, biće malo manje strpljivi u radu sa kolegama. A problemi zaposlenog u organizaciji počinju zbirom svih ovih “pomalo”.
Šta da radim?
Prvo, od mladosti vodite računa o svom zdravlju, vodite zdrav način života, hranite se ispravno, naučite kako da se efikasno odmarate i obnavljate svoju energiju.
Drugo, svaki dan barem pola sata da budete fizički aktivni kako biste preostalih 23,5 sata proveli vedrije i raznovrsnije. Nemate vremena za sport? A ko vam brani da radite samo 20 čučnjeva na sat? Tokom dana ćete uraditi 150-200 ovih vežbi, pokrenuti krvotok, gubiti kalorije, a noge učiniti vitkijim, pomoći u istezanju kičme koja boli od višesatnog sedenja. Čak i takve jednostavne radnje mogu napraviti magične promene u fizičkom izgledu i psihičkom stanju osobe.
4. Zaboravljate da gradite mrežu
Baza veza i kontakata, zajedno sa znanjem i iskustvom, jedan je od najvažnijih aduta profesionalca u bilo kojoj oblasti. Šta se dešava sa nekim ljudima? Oni godinama rade u istoj kompaniji i ne komuniciraju ni sa kim van nje. Niko van firme ne zna za njih. I niko ne zna šta sve oni znaju. Čak i najbolji, ali nepoznati stručnjak teško će naći posao ako niko na tržištu ne zna za njega i njegovo znanje. A mreža koju imate je vaša “polisa osiguranja” u slučaju da ostanete bez posla i da budete primorani da tražite novi.
Šta da radim?
Pohađajte seminare, poslovne doručke, konferencije . Napravite pravilo: najmanje jedan događaj mesečno. Upoznajte zanimljive ljude na ovim događajima, razmenite vizit karte i ne zaboravite da održavate vezu. Da se podsetimo, sledećeg dana nakon prvog susreta pišite novim poznanicima, zahvalite im se, izrazite želju da se ponovo sretnete na šoljici kafe/čaja. Budite sigurni da učestvujete u različitim poslovnim zajednicama da biste mogli da razmenjujete ideje i vesti. Vaša mreža je najvažniji kapital koji morate redovno povećavati ulaganjem svog vremena.
Ko je odgovoran?
Jedna od glavnih primedbi ljudi koji zaostaju u profesionalnom razvoju je to što kompanija nije obraćala pažnju na njihov rast. Da, sasvim je to moguće. Velika je verovatnoća da kompanija nije imala budžet za obuku zaposlenih. Pa šta? Ne možete ostaviti svoju budućnost, finansijsko blagostanje, karijeru brizi kompanije. Vaša kompanija će se lako i bez stida odvojiti od stručnjaka koji je iscrpeo svoj resurs, zamenivši ga mladim perspektivnim kadrom. Veoma je lako razići se sa osobom koja ne ispunjava savremene zahteve i realnost.
Da li je ovakav stav fer prema profesionalcima „u godinama”? Kao neko ko dugo radi sa kompanijama koje poklanjaju izuzetnu pažnju ljudskom kapitalu, mogu sa sigurnošću da kažem da postoji velika razlika između biološke i mentalne starosti. Steknite iskustvo, razvijajte se, težite nečemu novom, vodite računa o svom zdravlju, ostanite mladi u srcu – tada, pred vama neće biti neprelaznih prepreka.
Karijera je kao surfovanje. To što ste danas na vrhu talasa uopšte ne znači da će tako biti zauvek. Novi veliki talasi će vas redovno zapljuskivati: zadaci, projekti, dela, krize. A da biste se nosili sa njima, biće vam potrebne sveže veštine i znanja. Iz tog razloga, dok ste još na trenutnom talasu, važno je razmišljati o sledećem i pripremiti se za njega. A ako se opustite u trenutku najvišeg poletanja, novi talas će vas baciti na dno sa kojeg se teže dižete.